Dr Tatjana Mrkić, profesionalna edukatorka u oblasti upravljanja vremenom, po pitanju (ne)opredeljivanja za posao tokom studija savetuje:

Prvo, osvesti da li su ti studije važne i u kojoj meri. Šta dobijaš diplomiranjem? Da li želiš da ih završiš u što kraćem roku, u predviđenom roku ili ti je važan visok prosek ocena? Ako je tvoj cilj da što brže završiš fakultet, onda treba da proceniš koliko ti je novca, vremena i energije potrebno za to i u dogovoru sa sobom samim i sa roditeljima/strateljima ili licima koja te finasiraju. Tada je zaista najbolja opcija da se fokusiraš najviše na učenje i brzi završetak studija. Ukoliko rok završetka studija nije najvažniji, potrebno je da proceniš koliko bi sati dnevno mogao/la da odvojiš za posao, koliko bi mogao/la da zaradiš i da li ti je taj novac dovoljan za ono zbog čega radiš. Na osnovu toga i tržišta biraš posao.

Linkovi ka objavljenom tekstu u okviru projekta Lokal presa Generacija ZED za lokalne medije:

1) sajt Lokal presa;

2) sajt Youth Vibes-a.

Razmišljam na temu lidersta. Gotovo svi već znamo razliku između menadžera i lidera. Ja, kao i mnogi, čim se pomene reč „lider“ zamislim neustrašivu, harizmatičnu osobu koja sa puno strasti i vere preskače po nekoliko stepenica i prevazilazeći sve prepreke stiže do cilja, a za njom i drugi. Pri tom, ona ide prva, štiti druge, pokazuje svojim primerom „kako“ i na kraju deli svoj uspeh sa saradnicima. Kao žena, zamišljam je kao Skarlet O’Haru iz legendarnog filma „Prohujalo sa vihorom“, koja uprkos najstrašnijim nedaćama koje su je zadesile, podiže pogled i pesnicu ka nebu i daje zavet sebi da će smisliti način i rešenje, govoreći: „Misliću o tome sutra, jer sutra je novi dan.“ Donedavno, mogla bih i sebe opisati kao takvu. Mnoge osobe sebe doživljavaju kao lidere, a neki kažu: ”Ma nisam ja za to, čovek se rađa kao lider.“ Mislimo da je liderstvo urođeno, kao herojima koje gledamo u filmovima. Ipak, kada se malo bolje udubimo u temu, shvatićemo da se zapravo radi o motivaciji. Uz adekvatnu motivaciju, svako je u nekom trenutku lider, bio toga svestan ili ne.

Do juče, i sama bih na gore navedenu temu odmah “zasukala” rukave belog brendiranog sakoa i napisala svoju verziju. Pretpostavljam kao i mnoge od vas, drage dame. Rečcu ALI treba da izbegavamo jer potire sve prethodno rečeno, ipak u ovom tekstu i kontekstu je ne mogu izostaviti. Ali dođu dani kada se mi žene, majke, kraljice, liderke ili ne, „slomimo“ i na kantar prema našem aršinu stavimo neke situacije i takve kao Lav bez samopouzdanja iz filma „Čarobnjak iz Oza“ mazimo svoj raskošni rep, zalivajući ga suzama, po kojom kapi vina ili srpskog destilata od šljive, dunje, kajsije ili grožđa i umotane u ćebe. Sve to uz kuče na stomaku, tog jedinog saveznika u svakoj situaciji, sebi priznamo da nismo ni jake, ni liderke, već samo blago rečeno nežne i da ipak sanjamo o velikom ramenu u koje ćemo se ušuškati i osećati sigurnom. Shvatajući da što smo jače i sposobnije, jači i sposobniji od nas nam treba i dolikuje. Činjenica je i da nas u nekom trenutku ne interesuje trka na poslu za NAJ: sposobniju, bolju, produktivniju… ili da se neke žene nikada ne osećaju kao liderke. Hej, i to je ok! Suština je u prihvatanju. Ok, nisam liderka!

Razmišljam kako bih u jednoj reči opisala lidera/ ku i da u tu reč stane većina osobina koje krase takvu osobu: hrabrost, odlučnost, posvećenost, nadrealna snaga, vera u svoj cilj, primer onima koje vode… Ko bi to mogao biti? Kako taj/ ta izgleda? Da li je to neki filmski lik, neki ratni heroj/heroina, osoba koja je od trnja stigla do zvezda trudeći se da ne povredi nikoga na tom putu… Razmišljam ko bi to mogao biti i da sve gore navedeno stane u jednu reč. Jedino ko mi „pada na pamet“ je MAJKA i kada o sebi tako ne misli. Rečju: MAJKA! Da se razumemo, govorimo o većini majki, uvek postoje izuzeci, a one danas nisu tema. Ne govorim ovde o dominantnoj osobi koja svojoj deci i porodici nameće svoje izbore, volju, ciljeve i tempo. Govorim o onoj ženi koja možda sebe ne vidi na čelu kompanije ili kao šefa odeljenja, nije preduzetnica i misli da nije lider, a zapravo jeste! Većinom, majka je tihi, nenametljivi lider jer se u startu izborila sa sobom i svojim egom da ne nameće svoje ciljeve detetu u stilu: „Ja znam šta je najbolje za moje dete“, već osluškuje njegove potrebe i želje, prati i podržava ga u izborima. Iz te pozicije, ako je dete i na „krivom“putu, uz njeno tiho vođstvo, dete samo lagano spoznaje tu činjenicu i kreće na svoj pravi životni put gde će ispuniti svoju svrhu sa radošću. Neretko, ona – žena, majka, kraljica, neeksponirana liderka, osmišljava kako da usmeri dete,“pogura“ gde zapne, proceni koliko će da pusti dete da „padne“ i samo se podigne uz saznanje da je majka uvek tu. Na tom putu, neretko se odričući mnogo čega, bez osude i tuge zbog toga… Ona zapravo shvata da se ne odriče već podržava i ulaže u ono što njeno dete želi, podržava njegov izbor. To je suštinska razlika i ono što majku čini liderkom – osećaj jedinstva na putu do cilja, odluke i izbora, a ne osećaja odricanja. Za nju tu nema tuge i teskobe koja dugo gomilana redovno ostavlja posledice u telu u vidu bolesti, posebno u vidu tumora dojke, tog sinonima za majčinstvo, već osećaj radosti davanja na tom zajedničkom putu. Iako se „na prvu loptu“ ne ističe, za svoju decu, partnera, dragu osobu, roditelje, prijatelje, brata i sestru, ona je u stanju da bude najbolja podrška, neustrašiva ratnica na putu do cilja i vatrena navijačica… Jer ona je žena, majka, kraljica, istinska liderka, nalik na lika iz reklame – heroja i spasioca koji uvek ima rešenje.

Ono što želim da vam kažem je da liderka nije samo žena na visokoj poziciji multinacionalne kompanije! “Kapa dole” i poštovanje za takvu damu koja stiže sve, da bude čovek – žena i donosi odluke, nalazi rešenja, motiviše saradnike, a pri tome ih razume i tretitra ih sa empatijom kao ljude, a ne samo kao radno osoblje. Takva dama, razume se, može biti i dobra majka – nevidljiva liderka. Vi koje trenutno ne sakupljate poslovne lovorike, setite se da svaki dan svojim primerom detetu pokazujete koliko zapravo jeste liderke. Razmislite kuda vodite svoju decu svojim primerom, uverenjima i ponašanjem, jer naša uverenja i ponašanja oni nesvesno usvajaju, doživljavaju kao svoja i kasnije ispoljavaju. Ako i kada odlučite da se oprobate i dokažete u nekom poslu ili drugoj oblasti života, ali vas sprečava vaše uverenje da nemate liderske sposobnosti jer su one urođene i uvidite da taj crv sumnje u vas same preti da osujeti vašu ideju, setite se da vi već jeste liderke. Vi ste majke, nevidljive liderke koje imaju taj i sve druge resurse da za uspeh. Naravno, samo ako vam je to jako važno, odnosno dovoljno motivišuće i uzvišeno kao što je to biti MAJKA.

Kada me je pozvala draga Mia, urednica magazina RYL, i rekla da je tema oktobarskog broja Magija života, sela sam u omiljenu fotelju na svojoj terasi i gledajući u Dunav i Kalemegdan zapitala se da li sam ja prava sagovornica za ovu temu. Znam da ona zna da ja uživam u životu, svojim malim ritualima, putovanjima i drugoj hrani za dušu, da u čuda verujem, pa mi se i dešavaju, da smo se tu i prepoznale, ali baš zato!

Ne znam kako vi, ja gotovo uvek kao da trčim nekoliko koraka unapred. Neki to pripisuju mom horoskopskom znaku Ovan ili Vodoliji gde su mi sve važne planete, a neki jednostavno kažu da sam nestrpljiva.

Kada vas juri lav i u sličnim situacijama kada se borimo za goli život STRAH je produktivan jer šalje signal mozgu da bude na oprezu i u pripravnosti.

Neki smatraju da umem sebi da ugodim i šeretski kažu da će u drugom životu živeti kao ja sada, a sada moraju svega „lepog“ da se odriču. Njima je neko iz njihovog okruženja nametnuo novac kao visoku vrednost i „zacrtao“ šta treba da ostvare, a čini mi se da oni toga nisu ni svesni.

NLP trener, edukator i profesionalni kouč dr Tatjana Mrkić, uvodi vas u večernju tehniku zahvalnosti sa kojom ćete sa sasvom drugačijom energijom utonuti u san, a otkrićete i zašto je važno da verujete u ono što govorite…

U bilo kojoj stresnoj situaciji naš um ne može lako da se smiri. Evo jedne tehnike za umirivanje uma koju je sa nama podelila dr Tatjana Mrkić, NLP trener, edukator i profesionalni kouč.

Svaki dan sam nezadovoljna svojim izgledom pa na društvene mreže postavljam slike iz starih vremena. Želim da smršam. Slučajno pročitam neki članak da je neophodno da želju formiram u cilj ako želim uspeh. Sve elemente za uspeh imam. Jeste, ostvarljiv je, sve resurse imam, vreme sam sebi odredila i motiv je jak. Želim, pardon, biću vitka, atraktivna i privlačna sebi i drugima. Biću zavodnica.

Kada planiramo dete ili ne sva pažnja je usmerena prema njemu i pregršt dobre volje i namere. Kako dete raste, svakodnevica je „neumoljiva“ i „melje“ pa pored svih obaveza malo vremena ostaje da se posvetimo našim najbližima, uđemo u „dečje cipelice“ i sagledamo svet iz detetovog ugla, iz njihove mape uma. Njihovi prioriteti nisu isti kao naši. Plus oni još nemaju iskustvo kao mi i uverenja koja mi imamo. Valjalo bi ispitati da li su i sva naša uverenja nama korisna, a posebno detetu.