Svaki dan sam nezadovoljna svojim izgledom pa na društvene mreže postavljam slike iz starih vremena. Želim da smršam. Slučajno pročitam neki članak da je neophodno da želju formiram u cilj ako želim uspeh. Sve elemente za uspeh imam. Jeste, ostvarljiv je, sve resurse imam, vreme sam sebi odredila i motiv je jak. Želim, pardon, biću vitka, atraktivna i privlačna sebi i drugima. Biću zavodnica.
Puno, posla, splet okolnosti uz to pregršt izazova i hormona i pokleknuh pred hranom. Dok sam jela sreći nikad kraja. Ipak, kraj je došao vrlo brzo, malo posle jela. Tuga, šta drugo reći. Pih, kakav slab karakter i volja. Živo biće sam, počeću sledeću dijetu već od ponedeljka, statistike kažu, efektnije je od utorka.
Koliko mi je važan cilj, čitam, mogu da odredim po neurologičkim nivoima. E, baš da vidim, sebe da preispitam koliko mi je zaista važno da smršam.
Na poslu i u restoranu, kod kuće i u šetnji vidim sebe da sam vitka. Kako? Lako. Vidim sebe kako se pridržavam pravila i jedem propisane namirnice, fizički sam aktivna. Ponašam se baš kako je preporučeno. Kako? Nije lako, al’ izdržaću. Da li sam sposobna za ovaj izazov? Pa i teže stvari sam izdržala, izdržaću i ovo! Dobro sam se organizovala. Kako? Ne pitajte al’ želim biti vitka. Koliko mi je to važno i kakva sam kada sam vitka? Realno, jako mi je važno, dečko kao i drugi momci vole vitke žene, usput izgledam i mlađe. Mogu ja to! Jer, ko sam ja kad sam vitka?! Ja sam uspešna, zadovoljna, sexi zavodnica, puna sapouzdanja i mogu sve. Već vidim sebe tako i biće tako! Vitka sam, tanana.
A šta ako je ovako?
Da ne ponavljam sve odgovore iz prethodnog pasusa… sve dok ne dođem do pitanja: Koliko mi je važno i kakva sam kada sam vitka? Pa, važno mi je, jer to tako treba, a i želim biti privlačna. Ko kaže da treba? Vidiš, nisam o tome razmišljala ko to tačno kaže?! Rekao doktor? Ko je rekao da su samo vitke žene privlačne? Gde to piše? Pa… Ma ne, ja sam savršeno zdrava nego svi mediji i društvo nameću da je vitka linija imperativ, pa hajde i ja. Ok, kakva sam kada sam vitka? Vitka sam i tužna, istinu da kažem. Zašto tužna? Zato što volim da ručkam i uživam u hrani, u svim delicijama što postoje, a lako težinu nosim. Da li jedem kada sam tužna, željna ljubavi ili usamljena? Ili ti je to moja sigurna zona? Onda je to zaista ozbiljna tema! U tom slučaju hrana je supstitucija za ljubav, a salo izolacija sebe od drugih, kažu stručnjaci. Ako je to razlog, valjalo bi izdržati na putu do cilja, prvo da zavolim sebe i svoje telo. Ne! Jedem jer volim ukuse razne: i slatko i slano, i voće i meso, a najviše testo. Ko sam kad uživam u raznim ukusima dok ručkam? Ja sam srećna, vesela, energična i spokojna žena, jedino što bih volela da budem i zavodnica. Pa, kažem sebi: „Ženo draga, onda ručkaj i uživaj, samo to tuđe uverenje zameni za svoje!“ Ubuduće: „Ja sam srećna, vesela i zanosna buca, jer kažu – Kako zračiš, tako privlačiš.“.
I tako dilemu reših, bilo da sam savršeno vitka i tanana il’ ko voćni mafinčić slatka i vesela, važno je da sam zadovoljna. Da rezimiram, bilo da sam mršavica ili debelica, jednako sam zavodnica.