Ne znam kako vi, ja gotovo uvek kao da trčim nekoliko koraka unapred. Neki to pripisuju mom horoskopskom znaku Ovan ili Vodoliji gde su mi sve važne planete, a neki jednostavno kažu da sam nestrpljiva.

Kada je sve ovo počelo sa Coronom i kada su postavljene prvi mere ograničenog vremenskog perioda izlaska, kažem ja: „Ljubavi, idi naruči nam konjski tatar biftek i kupi moje omiljeno vino, jer ako se restorani zatvore, nećemo umreti od gladi, a skoro da mogu umreti od tuge zato što nešto ne smem, ili ne mogu.“ Gleda on, sluša i čudi se. Eto, ubrzo posle zatvoriše restorane, poneko isporučije hranu i hvala im na tome!

Nije mi prvi put da stvaram čarobni trenutak kojeg ću se se sećati s ljubavlju! Davno, kada je bilo bombardovanje, zet mog ex muža je dobio veliku količinu šampanjca i nama poklonio karton koji smo odmah izbacili na terasu jer ja nisam tada pila uopšte alkohol, a moj ex je ponekad pio koktele ili viski. Kako smo se za vreme bombardovanja intenzivno družili, setili smo se tog kartona i ko god da je došao mi smo nudili šampanjac. I dan danas se priča i do razmera mita prepričava kako se kod nas šampanjac pio u potocima u vreme bombardovanja. Nije baš tako bilo! Bio je to karton od šest boca, a mi gotovo uopšte nismo pili alkohol. Eto, kada ovo prođe: i virus i psihoze, ja ću se sećati tog uhvaćenog trenutka u divnoj atmosferi sa svećama, konjskim tatarom i vrhunskim vinom, baš kao i onog šampanjca u vreme bombardovanja!

Da li vi sada pravite, “kradete” trenutke po kojima ćete između ostalog pamtiti ovaj period? Ne bi trebala da vam pišem ovo, ali dok sam se vraćala kući, disala sam ispod ove maske u kolima i smisila kako joj je funkcija i to da sakrije trag crvenog vina na mojim usnama. Moj mali, slatki greh. I dok pišem ovo mami mi osmeh na licu.

Može i ovako! Iskoračite u budućnost!

Ja znam da ću čim se sve ovo završi i bude bezbedno, sleteti prvim avionom na Flumićino, aerodrom u Rimu, otići u moj omiljeni hotel, zakazati večeru u restoranima „Al 34“ i „Assunta Madre“, prošetati dragim ulicama. Svaki korak, svaki detalj sam već osmislila. To možete i vi! Pored toga što ćete se sećati šta ste radili u doba Corone, možete zamisliti, i sa strašću osmisliti šta tačno prvo želite da uradite kada se ovo sve završi!

Zamislite želju i ako je jaka – pretvorite je u cilj. Nađite neko mirno mesto u vašem domu, otiđite tri koraka unapred i zamislite sebe kao da je to što želite već ostvareno, pogledajte, poslušajte, osetite. Važno je da zaista doživite to kao da je stvarno, potom se vratite dva koraka i vidite šta je potrebno da uradite da bi se vaš cilj i realizovao, učinite još jedan korak i vidite ko vam je za to potreban, kao i koji su vam resursi neophodni, potom se vratite na startnu poziciju i pogledajte ispred vas! Videćete vas na cilju i kako ste CILJ ostvarili. Osetićete: zadovoljstvo, sreću, uspeh i ushićenje. Ne zaboravite da bi vam ovaj recept uspeo – neophodna je STRAST sa kojom se ćete želju poželeti i napraviti druga dva koraka kako bi želja postala CILJ!

I kada CILJ realizujete, SMEJAĆETE se ZADOVOLJNO i pričati najdražima kako ste to smislili baš u doba Corone.

Hajde, zavirite u SVOJ SVET i dubinu svoje duše i oslušnite šta joj sad treba, šta bi je razveselilo i šta vam poručuje, pa brzo pređite na vizualizaciju i realizaciju toga.

Iskoračite u budućnost. Život je lep. Ljubim vas.