Kada me je pozvala draga Mia, urednica magazina RYL, i rekla da je tema oktobarskog broja Magija života, sela sam u omiljenu fotelju na svojoj terasi i gledajući u Dunav i Kalemegdan zapitala se da li sam ja prava sagovornica za ovu temu. Znam da ona zna da ja uživam u životu, svojim malim ritualima, putovanjima i drugoj hrani za dušu, da u čuda verujem, pa mi se i dešavaju, da smo se tu i prepoznale, ali baš zato!

Ne znam kako vi, ja gotovo uvek kao da trčim nekoliko koraka unapred. Neki to pripisuju mom horoskopskom znaku Ovan ili Vodoliji gde su mi sve važne planete, a neki jednostavno kažu da sam nestrpljiva.

Kada vas juri lav i u sličnim situacijama kada se borimo za goli život STRAH je produktivan jer šalje signal mozgu da bude na oprezu i u pripravnosti.

Neki smatraju da umem sebi da ugodim i šeretski kažu da će u drugom životu živeti kao ja sada, a sada moraju svega „lepog“ da se odriču. Njima je neko iz njihovog okruženja nametnuo novac kao visoku vrednost i „zacrtao“ šta treba da ostvare, a čini mi se da oni toga nisu ni svesni.

NLP trener, edukator i profesionalni kouč dr Tatjana Mrkić, uvodi vas u večernju tehniku zahvalnosti sa kojom ćete sa sasvom drugačijom energijom utonuti u san, a otkrićete i zašto je važno da verujete u ono što govorite…

U bilo kojoj stresnoj situaciji naš um ne može lako da se smiri. Evo jedne tehnike za umirivanje uma koju je sa nama podelila dr Tatjana Mrkić, NLP trener, edukator i profesionalni kouč.

Svaki dan sam nezadovoljna svojim izgledom pa na društvene mreže postavljam slike iz starih vremena. Želim da smršam. Slučajno pročitam neki članak da je neophodno da želju formiram u cilj ako želim uspeh. Sve elemente za uspeh imam. Jeste, ostvarljiv je, sve resurse imam, vreme sam sebi odredila i motiv je jak. Želim, pardon, biću vitka, atraktivna i privlačna sebi i drugima. Biću zavodnica.

Kada planiramo dete ili ne sva pažnja je usmerena prema njemu i pregršt dobre volje i namere. Kako dete raste, svakodnevica je „neumoljiva“ i „melje“ pa pored svih obaveza malo vremena ostaje da se posvetimo našim najbližima, uđemo u „dečje cipelice“ i sagledamo svet iz detetovog ugla, iz njihove mape uma. Njihovi prioriteti nisu isti kao naši. Plus oni još nemaju iskustvo kao mi i uverenja koja mi imamo. Valjalo bi ispitati da li su i sva naša uverenja nama korisna, a posebno detetu.