„Kakve su ti misli, takav ti je život“ – govorio je otac Tadej. O ovoj temi razgovaramo sa Tatjanom Mrkić, koja danas radi kao coach (kouč), drži radionice, a uskoro će biti i sertifikovani trener.

Ali pre nego što je krenula svojim novim putem Tatjana je diplomirala antropologiju na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, a zatim su usledile magistarske i doktorske studije iz oblasti menadžmenta u sportu.

– Uvek mi je bilo zanimljivo zašto neke situacije kod nekih osoba ili naroda izazivaju jednu reakciju a kod drugih dijametralno različitu. Takođe, rad sa mladim sportistima gde su se lako mogle uvideti njihove blokade, nadanja, ko ima jasno postavljene ciljeve, a ko ne i slično, pokazao mi je put i moje sledeće zanimanje. Posle rada na menadžerskim pozicijama u velikim kompanijama, poželela sam da se dalje razvijam, da dublje zavirim u sopstvenu dušu i budem najbolja verzija sebe. Rad pod stresom je učinio svoje, pa su se pojavili i prvi znaci autoimunih oboljenja. Već tada sam bila na svom putu duhovnog razvoja, pa sam i taj početak bolesti shvatila kao poruku i osluškivala šta treba da menjam u svom životu, počev od hrane do nekih očekivanja, uverenja. Kako sam „zavisnik“ od knjiga, ubrzo su police moje biblioteke počele da se pune raznim knjigama iz psihologije i filozofije. I evo, deceniju kasnije, posle permanentnih edukacija i rada na sebi, iz potrebe da budem još bolji roditelj, partner, prijatelj, dete – rodila se nova Tanja. Radujem se ljudima, volim da pomognem, pa sam učeći tehnike NLP-a, Wingwave-a, Coachinga, Kvantne harmonizacije, Barsa, Umetnosti ravnoteže, počela da pomažem najpre sportistima da definišu ciljeve, otklone blokade, zamene blokirajuća uverenja motivišućim, a onda se krug ljudi kojima je bila potrebna moja pomoć širio.

Ovako opisuje svoj put razvoja naša sagovornica a u daljem tekstu otkriće nam povezanost između emocija i fizičkih problema.

– Energija ima različitu formu i frekvenciju. Emocije su zadužene za našu frekvenciju, pa ono što dominantno osećamo to emitujemo i  to i privlačimo (kao kad konstatujemo: “kako ja uvek privučem…“).

Treba biti pažljiv i sa afirmacijama jer samo puko ponavljanje afirmacija sa kojima ne korespondiramo, tj. ako to što govorimo i ne osećamo, stvoriće neravnotežu, tenziju i biće kontraproduktivno. Kada nešto želimo treba da osećamo kao da je već cilj realizovan jer samo tada afirmacija ima smisla.

Sve radimo kako bismo se dobro osećali.

SAMO TREĆINA LJUDI JE SVESNA SVOJIH EMOCIJA PA SAMIM TIM I UPRAVLJA NJIMA.

Emocije mogu biti i naši neprijatelji  jer ako ih ne osvestimo a zatim očistimo mogu se deponovati u našoj duši i dovesti do bolesti nekog organa  u telu. Razgovorom možemo očisiti dušu  i određenim tehnikama kao što je Wingwave npr. razgaditi negativnu emociju, nekim drugim menjati loša uverenja dobrim…

UM MOŽE DA NAS ZAVARA A TELO UVEK POKAŽE NAŠU PRAVU SLIKU.

Simptom je poruka naše duše da nešto nije dobro i da treba da se odbaci. Postoji tema koju odbacimo, zataškamo (osećaj nevoljenosti npr.), a ona tako stoji godinama i utiče na razne sfere našeg života koje mislimo da nisu direktno vezane za tu temu.

BOLEST NASTAJE U GLAVI A MANIFESTUJE SE NA ODREĐENOM DELU TELA. Svaka negativna emocija ima svoju lokaciju na telu.

Zašto to onda ne menjamo?

ZATO ŠTO izbegavamo kratkoročnu bol i tako ostaje dugoročno nezadovoljstvo.

MENJAMO SE SAMO KADA JE JAK MOTIV ILI VELIKA BOL.

Koliko smo u kontaktu sa sobom, koliko smo svesni svojih potreba?

BOLEST nam može biti prijatelj! Ona nam skreće pažnju i ukazuje na to da se zapitamo šta treba da menjamo.

U bolesti se krije poruka koju šaljemo sami sebi. Razmevanje te poruke vodi do izlečenja.

Treba porazgovarati sa simptomom, čuti tj. osvestiti šta nam on poručuje. Koje su njegove poruke nama?

Zašto se to meni dešava?

U čemu me sputava to što se događa?

Na šta me upućuje to što me boli?

EVO NEKIH PRIMERA:

• ako uganemo skočni zglob, treba da se zapitamo da li je ispravan put kojim idemo i da li je pravo vreme da nešto promenimo
• perfekcionista svojim perfekcionizmom pokušava da drži stvari i osobe pod kontrolom što je nemoguće, a sve to radi iz straha
• glavobolja: poruka da je osobi potrebno da se izoluje, odmori, kako kažemo: „isključi mozak“
• autoimuna oboljenja predstavljaju zatvaranje u sebe, osećaj odbačenosti, sputana seksualnost kao i kod mucanja, alergija, psorijaze, ekcema, nedostatak ljubavi prema sebi, osećaj ugroženosti, potisnuta bliskost… Ovde bi trebalo RADITI NA OSEĆAJU KRIVICE
• HRANA je lek za dušu, supstitucija za ljubav, emocionalna glad, posebno testo i slatkiši, slabo samopoštovanje jer salo je zaštita. Važnije nam je mišljenje drugih od našeg, a ukazuje i na nedostatak pažnje u detinjstvu.
• BOL u donjem delu kičme ukazuju na nesigurnost, nedostatak podrške, opstanak, usmerenost na ono što nemamo, isključivost, subjektivni ili objektivni problem sa dominantnim ocem ili nedostatak oca, potreba za osećajem materijalne i emotivne sigurnosti. TREBA OSVESTITI SVOJE ŽELJE, MENJATI UVERENJA.
• kada deca imaju zdravstveni problem, treba raditi sa roditeljima.

Ovo su samo neki od primera kako naše misli, uverenja, potisnuti problemi iz prošlosti, strahovi, nadanja utiču na sve sfere našeg života, na razmišljanja, na odluke koje donosimo a da toga nismo ni svesni. Te nagomilne negativne emocije vremenom se deponuju i u formi bolesti nađu svoju lokalizaciju na nekom organu, tj. delu tela.

– Negde sam pročitala da je tumor ljubav na pogrešnom nivou a da je srce kao simbol ljubavi jedini organ koji tumor ne napada. Ali, sa druge strane, srce strada od prevelike količine neispoljenih emocija, pa vodite računa o tome, poruka je Tatjane Mrkić na kraju ovog razgovora.

Tekst: Anđelika Rosić
Foto: Marina Manga, Pixnio, Max Pixel